Halka tefsira – šesti dio
Hvala Gospodaru na Njegovim neizmjernim blagodatima. Gospodaru naš, Tebi hvala što si nas stvorio, hvala Ti što si nas počastio da Tebe Jednoga svjedočimo, da Tvome Poslaniku, Muhammedu, s.a.w.s., posvjedočimo poslanstvo. Salavat i selam neka je na njega, na njegovu časnu i vrlu porodicu i plemenite ashabe. Gospodaru, počasti nas korisnim znanjem, počasti nas da se na najbolji način koristimo njime i uvedi nas, Gospodaru, milošću Svojom, među iskrene robove Svoje.
Draga i poštovana braćo i sestre, i dalje se družimo sa najljepšim imenima Uzvišenog Allaha, dž.š. On Uzvišeni kaže: وَلِلَّهِ الْأَسْمَاءُ الْحُسْنَىٰ فَادْعُوهُ بِهَا – “Allahova imena su najljepša, pa Ga njima dozivajte!”[1]
Jedna od najznačajnijih vrijednosti učenja Allahovih lijepih imena je spoznaja Uzvišenog Gospodara. Jedno od lijepih imena Uzvišenog Gospodara je الرحيم – Samilosni. Ulema kaže: “Nemojte govoriti: ‘U ime Allaha’, već: ‘Sa imenom Allaha’.” Kada na početku svakog posla izgovorimo bismillu, mi time svjedočimo da ćemo raditi samo ono što je Allah dozvolio i pri čemu možemo izgovoriti Allahovo plemenito ime. Ako pri nekom poslu ne možemo zazivati Allaha, to je onda djelo s kojim ne želimo sresti Uzvišenog Gospodara. Er- Rahman je Onaj Koji je prema svima milostiv, a Er-Rahim je Onaj Koji je milostiv prema vjernicima.
Poslanik, s.a.w.s., u hadisu kaže: جعل الله الرحمة مائة جزء، فأمسك عنده تسعة وتسعين، وأنزل في الأرض جزءًا واحدًا – “Allah ima 100 milosti, jednu milost je spustio na Zemlju, a 99 milosti je zadržao za Sebe.”[2]
Kolika je ljepota kod Allaha, kada je na ovaj svijet spustio samo jedan dio?
Jedne prilike je sva ulema Medine otišta na prijem novom halifi, osim Ebu Hazima (učenjak iz ll generacije tabiina). Halifa je upitao da li su svi učenjaci došli, a neko mu reče da nije došao Ebu Hazim, jer on drži dersove u džamiji i kući i ne odlazi kod halifa. Halifa je otišao kod Ebu Hazima te ga upitao: “Zašto nisi došao, Ebu Hazime?” “Nije mi ništa trebalo od tebe”, odgovori on. Halifa mu reče: “O, Ebu Hazime, kako ćemo sutra doći Allahu?” “Ko je Allahu bio neposlušan, doći će poput onoga koji pobjegne od kuće, a onaj ko je Allahu bio poslušan, doći će kao neko ko je dugo bio odsutan pa se vrati svojim voljenim.”
Neki od velikana su govorili halifama koji su tražili čestite saradnike: “Što se tiče onih koji hoće Allaha, oni tebe neće, a što se tiče onih koji hoće dunjaluk, ti ih nećeš.” Ummet je živio dok je bilo hrabrih, ponosnih, dostojanstvenih, ali i samilosnih. Neka se Allahovo ime El-Aziz – Silni manifestuje u tvom dostojanstvu. A neka se i ime Er-Rahman manifestuje u tvom razumijevanju vjere.
Jednom je učenjaku došao neki čovjek sa zahtjevom da ga uči o Allahu, dž.š. Učenjak ga je pitao da li nešto voli, na što je čovjek odgovorio da nikada ništa nije volio. Reče mu učenjak: “Kako da te učim da voliš Allaha, a ti nemaš tu emociju?” Nakon nekog vremena čovjek je ponovno došao ovom alimu i spomenuo mu da je nekada volio neku životinju. Ovaj velikan mu reče: “Sada te mogu učiti, jer imaš ljubavi za Onog Koji je ljubav kao milost stvorio.”
Kaže Uzvišeni: وَكَانَ بِالْمُؤْمِنِينَ رَحِيمًا – “A Allah je prema vjernicima milostiv.”[3] Kako je Allah prema vjernicima milostiv? Prvo pitanje kada nas spuste u kabur je: “Ko ti je Gospodar?” Onaj ko je za mene apsolutan i jedini dostojan robovanja, Allah dž.š. “Koja ti je vjera”, upitat će meleki. Moja vjera je predanost Allahu. Allah ti je ukazao milost islamom, a samilost u teškim trenucima. Jedna od dova Resulullaha, s.a.w.s., je: اللهمَّ من أحييتَه منا فأحيهِ على الإسلامِ ومن توفَّيتَه منا فتوفَّهُ على الإيمانِ – “Gospodaru naš, koga od nas poživiš, poživi ga u islamu, a koga Sebi uzmeš, uzmi ga u imanu.“[4]
Allah u Svojoj plemenitoj knjizi kaže: نَبِّئْ عِبَادِي أَنِّي أَنَا الْغَفُورُ الرَّحِيم – “Obavijesti robove Moje da sam Ja Onaj koji prašta i samilostan je.“[5]
U hadisu se kaže: مَنْ حُوسِبَ عُذِّب– “Onaj ko bude pozvan na odgovornost, sigurno će biti kažnjen.“[6] Koga Allah počasti da u imanu preseli i da Allah bude prema njemu samilostan, njemu će njegova djela biti izložena tako da samo prođu ispred njega. Poslanik objašnjava da, s kim se uđe u detalje oko polaganja računa, sigurno će biti kažnjen.
Ovo Allahovo dž.š. lijepo ime – Er-Rahim razumijevamo kroz dvije dimenzije. Samilostan je onaj koji želi da se smiluje i da ukaže počasti i onaj koji to stvarno učini. Allah o vjernicima kaže: “Samilosni su jedni prema drugima.“[7] To je njihov pristup jednih prema drugima. Kaže Ebu Zerr Bilalu Habešiji: “O, sine crne žene!” To je čuo Poslanik, s.a.w.s., i rekao mu: “O, Ebu Zerre, u tebi ima džahilijeta!” Ebu Zerr je zatim spustio svoj obraz na zemlju i rekao Bilalu: “Tako mi Allaha, Bilale, ja neću ustati dok ti svojom nogom ne staneš na moje lice!”
Kada dozivamo Allaha dž.š. imenom Er-Rahman, molimo za opću milost, a kada Ga dozivamo imenom Er-Rahim, molimo za milost kada naša vječnost bude u pitanju. Na dunjaluku molimo Allaha da nam se smiluje, a na ahiretu molimo Allaha da nas učini vjernicima i da nas Svojom milošću uvede u džennet.
Ebu Bekr, r.a., je molio Poslanika, s.a.w.s., da ga poduči dovi koju će učiti u namazu pa ga je Poslanik, s.a.w.s., podučio sljedećoj dovi: اللَّهمَّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي ظُلْمًا كثِيرًا، وَلا يَغْفِر الذُّنوبَ إِلاَّ أَنْتَ، فَاغْفِر لي مغْفِرَةً مِن عِنْدِكَ، وَارحَمْني، إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفور الرَّحِيم – “Gospodaru moj, ja sam samom sebi veliku nepravdu učinio, a niko osim Tebe grijehe ne oprašta, oprosti mi Gospodaru Svojim oprostom, smiluj mi se, Ti si Onaj Koji prašta i samilostan je.“[8]
Gospodaru
naš, počasti nas, a nemoj nas poniziti, oprosti nam sve grijehe, a nemoj nas
kazniti. Učvrsti iman u našim srcima, učvrsti islam u našim životima. Molimo Te
za dobro za koje je molio Tvoj miljenik Muhammed, s.a.w.s. Hvala Ti, Gospodaru,
Koji si nas stvorio, hvala Ti, Koji nas održavaš, hvala Ti na uputi. Ya Rabb,
počasti naša srca da se samo Tebe boje, počasti naše ruke da čine samo ono čime
si Ti zadovoljan, počasti naše jezike da ne izreknu ništa do ono čime ćeš Ti
biti zadovoljan. Čuvaj nas na zemlji, pod njom i na danu Sudnjem. Amin!
[1] El-E’araf, 180
[2] Buhari, 6000, Muslim, 2752.
[3] El-Ahzab, 43.
[4] Ibn Madže, 1565.
[5] El-Hidžr, 49.
[6] Buhari, 103.
[7] El- Feth, 29
[8] Buhari, 834, Muslim, 2705
