Postaču su pohvalne sljedeće radnje:
Požuriti sa prekidom posta (iftarom), nakon što je sigurno nastupio akšam, a prije klanjanja namaza, jer je Poslanik, s.a.v.s., rekao:
لَا يَزَالُ النَّاسُ بِخَيْرٍ مَا عَجَّلُوا الْفِطْرَ.
”Ljudi će biti u dobru, dokle god požure sa prekidom posta.”[1]
Pohvalno je da se iftari hurmama, svježim ili sušenim, zaslađenim sokom ili vodom. Lijepo je da požuri sa obavljanjem namaza nakon što prekine post, a zatim da jede nakon namaza. Time bi prednost dao iftaru i obavio bi ujedno namaz;
Ne bi trebao pretjerivati u jelu, niti miješati mnogo vrsta hrane, neophodno je da bude umjeren i ravnomjeran kako ga ne bi mimoišle zdravstvene koristi posta. Ako pije mnogo vode prilikom iftara, pohvalno je da sačeka jedno vrijeme kako bi voda došla do utrobe. U svakom slučaju, ne bi trebao pretjerivati sa unošenjem vode u organizam.
Dova prilikom iftara, koja se prenosi od Poslanika, s.a.v.s.:
اللَّهُمَّ لَكَ صُمْت وَعَلَى رِزْقِكَ أَفْطَرت ذَهَبَ الظَّمَأُ وَابْتَلَّتْ الْعُرُوقُ وَثَبَتَ الْأَجْرُ إِنْ شَاءَ الله.
”Allahu moj, radi Tebe postih, Tvojom opskrbom se iftarim, nestala je žeđ, okvasile su se žile i nagrada je zagarantovana, ako Allah da.”[2]
Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
”Od tri osobe se ne odbija dova: od postača kada iftari, pravednog vladara i od onoga kome je učinjen zulum. Allah to podiže iznad oblaka i otvaraju mu se nebesa.” Uzvišeni Allah kaže: ”Tako mi Moje Siline i Veličanstvenosti, pomoći ću te, pa makar i nakon nekog vremena.”[3]
Postač ne bi trebao upropaštavati ili tračiti svoje vrijeme za igru ili zabavu, pušenje duhana ili nargila prilikom iftara, nego je pohvalni za onoga ko posti da iskoristi čitav ramazan za činjenje dobra, na znanje, učenje Kur'ana, zikr, iskazivanje zahvalnosti Njemu, dovu, salavate na Poslanika, s.a.v.s., svaki put kada ima za to priliku u noći ili danu. Također, treba sustegnuti svim svojim bićem od grijeha, spriječiti jezik da govori nepotrebno, posebno ono što je razvratno ili vulgarno.
Što se tiče sustezanja od laži, ogovaranja i nemimeta, to je stalno obaveza, međutim, veća je obaveza u ramazanu, jer je Poslanik, s.a.v.s., rekao:
مَنْ لَمْ يَدَعْ قَوْلَ الزُّورِ وَالْعَمَلَ بِهِ وَالْجَهْل فَلَيْسَ لِلَّهِ حَاجَةٌ فِي أَنْ يَدَعَ طَعَامَهُ وَشَرَابَهُ.
”Ko ne ostavi lažan govor i postupanje po njemu, Allahu ne treba to što on ostavlja svoju hranu i piće.”[4]
رُبَّ صَائِمٍ لَيْسَ لَهُ مِنْ صِيَامِهِ إِلَّا الْجُوعُ وَرُبَّ قَائِمٍ لَيْسَ لَهُ مِنْ قِيَامِهِ إِلَّا السَّهَرُ.
”Ima postača koji od svoga posta imaju samo gladovanje, a ima onih koji klanjaju po noći, a od toga imaju samo bdijenje.”[5]
Također, treba izbjegavati riječi koje koriste pojedini ljudi, poput riječi: „ramazan je teretli“ ili da je „ramazan je zahmet“, mislivši time da da pritišće ponašanje ljudi i druge loše izraze koje je Uzvišeni Gospodar zabranio, a neke od njih mogu biti i nevjerstvo, Allah nas sačuvao od toga. Postač je dužan da kontroliše sebe, poboljša svoje ponašanje čak i sa onima koji njemu čine loše.
Davati mnogo sadake i činiti dobro bližnjima i rodbini. Paziti na siromašne i nemoćne. Nema smetnje da u ovom mjesecu daje zekat, jer je Poslanik, s.a.v.s., rekao:
مَنْ تَقَرَّبَ فِيهِ بِخَصْلَةٍ مِنَ الْخَيْرِ كَانَ كَمَنْ أَدَّى فَرِيضَةً فِيمَا سِوَاهُ، و وَمن أدّى فَرِيضَة فِيهِ كَانَ كمن أدّى سبعين فَرِيضَة فِيمَا سواهُ
”Ko se približi u ramazanu sa nekim dobrom, kao da je učinio farz u mjesecima izvan ramazana, a ko obavi neki farz kao da je obavio sedamdeset farzova u drugim mjesecima.”[6]
Poslanik, s.a.v.s., je bio najdarežljiviji čovjek, a posebno bi darežljiv bio u ramazanu kada ga je susretao Džibril. Susretao bi ga u svakoj noći mjeseca ramazana dok se ne bi završio. Poslanik, s.a.v.s., bi njemu učio Kur'an, pa kada bi ga sreo, tada bi bio darežljiviji od vjetra koji nosi kišu.”[7]
Pohvalno je da nahrani postače ukoliko je u prilici, a ukoliko nije finansijski u mogućnosti, makar da počasti hurmama ili mlijekom. Od Poslanika, s.a.v.s., se prenosi:
مَنْ فَطَّرَ صَائِمًا كَانَ لَهُ مِثْلُ أَجْرِهِ وَلَا يُنْتَقَصُ مِنْ أَجْرِ الصَّائِمِ شَيْئًا
”Onaj ko nahrani postača ima njegovu nagradu koliku ima i postač, a neće se nagrada postaču ništa umanjiti.”[8]
Ne bi trebao ostavljati sehur, jer je to jelo na kraju noći. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
تَسَحَّرُوا فَإِنَّ فِي السَّحُورِ بَرَكَةً.
”Sehurite, jer je u sehuru bereket.”[9]
تَسَحَّرُوا وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ ، وَلَوْ بِكَسْرَةٍ.
”Jedite na sehuru, pa makar i pola hurme.’[10]
Kadi ‘Ijjad je rekao: ”Možda će bereket biti na budućem svijetu, a to je mogućnost onih koji ustanu, da spomenu Allaha u to vrijeme, obave namaz, donesu istigfar, ili dunjalučki bereket, a to je jačanje u pokornosti Allahu kroz posti i druga djela u toku dana.”
Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
اسْتَعِينُوا بِطَعَامِ السَّحَرِ عَلَى صِيَامِ النَّهَارِ.
”Pomozite se hranom koju jedete na sehuru da postite u toku dana.”[11]
Sa sehurom se jača mogućnost djelovanja i udaljava se loš karakter koji nekada inicira glad. Ibn Munziri je prenio koncenzus uleme da je ustajanje na sehur pohvalno djelo (mendub). Pohvalno je odgoditi sehur do pred samu zoru, jer je Poslanik, s.a.v.s., rekao da troje spada u karakter poslanika:
ثَلَاثٌ مِنْ أَخْلَاقِ الْمُرْسَلِينَ: تَعْجِيلُ الْإِفْطَارِ، وَتَأْخِيرُ السَّحُورِ، وَوَضْعُ الْيَمِينِ عَلَى الشِّمَالِ فِي الصَّلَاةِ
”Požuriti sa iftarom, odgoditi sehur do pred samu zoru i staviti desnu ruku na lijevu u namazu.”[12]
Možda će neko tvrditi da mu šteti hrana prilikom sehura. Bereket sehura se može ostvariti čašom vode koju čovjek popije. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
السُّحُورُ بَرَكَةٌ فَلَا تَدَعُوهُ وَلَوْ أَنْ يَجْرَعَ أَحَدُكُمْ جَرْعَةً مِنْ مَاءٍ فَإِنَّ اللَّهَ وَمَلَائِكَتَهُ يُصَلُّونَ عَلَى الْمُتَسَحِّرِينَ
”U sehuru je bereket, pa ga ne ostavljajte, čak da neko od vas popije čašu vode, jer Allah Uzvišeni i Njegovi meleki donose salavat na one koji ustaju na sehur.”[13]
Prema tome postač ne bi trebao odmah otići na spavanje nakon što jede sehur, jer će tako sebi uzrokovati probavne smetnje, već po mogućnosti treba obaviti sabah namaz u džematu. Grešku prave i oni koji mnogo sijele u ramazanu, a zatim jednu na kraju perioda sehura dok se još nije probavila hrana iftara, pa poslije odlaze na počinak. Time sebe izlaže različitim stomačnim problemima i povećavaju mogućnost da im prođe sabah namaza. U teravih namazu je aktivnost za tijelo i kompletan probavni sistem, pa ovaj namaz ne bi trebalo ostavljati.
Od postača se traži da intenzivno ibadeti, posebno u zadnjoj trećini ramazana, jer je to sukus čitavog mjeseca. Od Poslanika, s.a.v.s., se prenosi da je posebno intenzivno ibadetio u posljednjoj trećini ramazana, a nije to radio u ostatku i da je Poslanik, s.a.v.s., kada bi došla zadnja trećina zategao svoj pojas, što ukazuje na intenzivan ibadet, oživio bi svoju noć ibadetom i budio bi svoje ukućane.
Prenosi se od imama Ebu Hanife, imama Šafije i drugih da su znali završiti u jednom ramazanu šezdeset hatmi, jednu hatmu bi učili po noći, a jednu po danu.
[1] Buhari i Muslim.
[2] Ebu Davud, Nesa'i i Taberani. Prenosi se od Poslanika, s.a.v.s.: ”Nema muslimana koji posti, pa kaže prilikom iftara: ‘O Veličanstveni, o Veličanstveni, nema boga osim Tebe, oprosti mi moj veliki grijeh, jer veliki grijeh oprašta samo Veličanstveni’, a da neće izaći iz svojih grijeha kao na dan kada ga je majka rodila.” (Munziri u Et-tergib ve terhib)
[3] Tirmizi i Ahmed.
[4] Buhari, Ebu Davud i Tirmizi.
[5] Ahmed, Ibn Madže i Hakim.
[6] Ibn Huzejme i Bejheki.
[7] Buhari i Muslim.
[8] Tirmizi, Ibn Madže, Ibn Hibban i Bejheki.
[9] Buhari, Muslim.
[10] Buhari, Muslim.
[11] Ibn Madže, Huzejme i Bejheki.
[12] Taberani.
[13] Ahmed.
